Kao neko ko se načitao i nagledao SF-a tokom svog životnog veka, da kažem i ja nešto. Odgledao sam dve snimljene sezone " Prostranstva ". U isto vreme sam procenjivao da li da kupim knjige iz serijala dostupne kod nas, čitajući kritike, posebno na Gudrudsu, i odlučio sam da ipak novac utrošim na drugog autora. Što se tiče serije, mogu da kažem da sam uživao gledajući, ne zbog toga što je to neko remek delo, već zato što malo šta u produkciji zadnjih godina vredi vremena. Vizuelno interesantno, sa napetim momentima, ima koliko toliko zanimljivu priču ( prva i polovina druge knjige su obrađene u dve sezone ). E sad, ima mana, koje često prerastaju u velike rupe. Prvo, sam Epštajnov pogon je fuzioni motor, a letelice sa takvim pogonom teško mogu da budu i privatnom vlasništvu, jer sama po sebi takva letelica predstavlja oružje masovnog uništenja. Svet opisan u
" Prostranstvima " je svet liberalnog kapitalizma na nivou sunčevog sistema.----)
Preporuke:
16
1
2
subota, 17 februar 2018 02:35
Nebojša P
Autor dobro primećuje da Zemlja izdržava deo svog stanovništva, ali to je život na nivou crnačkog geta. Mars je predstavljen kao vojnotehnološka sila u istom rangu kao i Zemlja, kojoj preti ratom, što teško da je verovatno, Belteri kao eksploatisani pobunjenici /teroristi trećeg sveta. Ali sve tri strane funkcionišu po principu liberalnog kapitalizma. Inače se pri reklami serije i knjiga govori kako je mnogo proučavanja utrošeno u njih, u nauku, politiku i sl., posebno da im je nauka tačna, i verovatna. Što u suštini, i nije baš tako. Društvo koje bi imalo fuzioni reaktor moglo bi da vrši kolonizaciju tako što uopšte ne bi naseljavalo asteroide sa niskom gravitacijom ili Mars koji je negostoljubiv koliko i vakum, takođe sa trećinom zemljine gravitacije ( mi nemamo nikakvih naučnih podataka koliki nivo gravitacije je potreban da ljudsko biće funkcioniše kao na Zemlji, znamo samo da je mikrogravitacija jako štetna ), već bi moglo da gradi veštačke habitate,sa zemaljskom gravitacijom. ---)
Preporuke:
11
1
3
subota, 17 februar 2018 03:01
Nebojša P
Teoretski bi ovo mogli i sada da radimo, i bez fuzije, kao što bi mogli da kolonizujemo i pustinje na Zemlji, okeansku površinu ili podvodni prostor ( ane radimo to ), mnogo lakše nego Mars ili asteroide. Drugo, takvo društvo bi imalo toliko materijala za ekploataciju u Sunčevom sistemu, da nikakvi Belteri ne bi bili eksploatisani,
prosto jer bi većinu rudarenja obavljali roboti, kao što i kolonija ne poodrazumeva da na njoj moraju da žive ljudi. Prosto, ne bi postojale tenzije sadašnjeg zemaljskog društva ( iz američke vizure ) kao su projektovane u seriji. Protomolekul koji negira zakone fizike kako mu se ćefne je tek posebna priča. Ima još puno stvari, ali da skratim. Da dodam na kraju i da su osim detektiva i marsovskog marinca glavni likovi odbojni, bilo koji da pogine u momentu ne bi te bilo briga. Često ima i nepotrebnog verbalno i emotivnog nasilja ( bar u seriji ), što takođe na momente deluje odbojno. Sve u svemu, može da bude interesantno za gledanje ( i čitanje ) uz sve mane.
Preporuke:
11
1
4
subota, 17 februar 2018 15:20
bravo
Nikola, kao i obično. Zanimljivo, pametno i edukativno.
Preporuke:
8
2
5
subota, 17 februar 2018 16:37
penzioner Cviko
U svemu što nam dolazi sa zapada (Amerike) SADRŽANO je samo NASILjE kojim se trujemo. Neki čak uživaju u tome. Njihov dokaz, vidi kako je lepo umotano, upakovano. Ljudi, ne rade to oni zbog vaše%naše budućnosti već zbog svoje sadašnjosti. Kome ovakve stvari čine zadovoljstvo, neka uživa a kasnije ako bude vremena i mogućnosti, hm, ako ...?
Preporuke:
8
10
6
subota, 17 februar 2018 22:15
mala primedba
U tekstu je dobro predstavljen ovaj serijal novim potencijalnim čitaocima, u koje uključujem i sebe. Deluje kao neka vrsta nastavka na Mars trilogiju Kim Stenlija Robinsona. Znam da je on napisao 2312. sa tom namerom, pa eto meni zanimacije da pročitam i jednu i drugu predstavu 24. veka. Zanimljivo je da SF šezdesetih i sa sovjetske (braća Strugacki) i sa američke (Zvezdane staze) strane zamišljao optimističku budućnost u kojoj su problemi siromaštva i sukoba između ljudi zbog ideologije ili materijalnih dobara prevaziđeni. Onda je osamdesetih došao kiberpank sa svojom pesimističnom slikom budućnosti, koja i danas preovladava. Očigledno, optimizam se negde izgubio.
Preporuke:
10
0
7
nedelja, 18 februar 2018 02:18
Nebojša P
@ mala primedba
Evo modernog pozitivistički nastrojenog SF-a, Blue Remembered Earth (Poseidon's Children #1) od Alastair Reynolds-a ( pogledajte njegov ceo opus ), koji bi vam bio interesantan, bare je meni, ako mogu nabaviću fizičku kopiju, ako ne, tu je već net... :)
Preporuke:
5
0
8
nedelja, 18 februar 2018 04:07
Razumevanje
politickih i socijalnih tema bi moglo da postidi mnoge teoreticare, kao sto bi tehnologija mogla da postidi mnoge inzenjere i "termodinamicare".A "kritika" je postidela mene, jer sam mislio da se radi o obicnom americkom sr...kad, ono...
Preporuke:
5
0
9
nedelja, 18 februar 2018 12:36
mala primedba
@Nebojša P
Deluje zanimljivo, i naravno tu je net.
Preporuke:
3
0
10
ponedeljak, 19 februar 2018 21:22
AgatonFonPetrović
Mislim da će dosta nas posle ovog teksta potražiti na torentima ovu seriju ili knjigu. Samim tim autor je postigao cilj a to je da nas zainteresuje za delo.
Ovo je dosada najbolji tekst Nikole Tanasića iako i ovaj boluje od bombastičnih tvrdnji kao što je poređenje sa Ratom i mirom. Poređenje vrhunskih dela književnosti sa pop literaturom je neumesno.Po onome što sam pročitao u tekstu čini mi se da pre postoji sličnost sa Orvelovom 1984. Da ne bude zabune, 1984. je odlično delo ali svakako nije vrhunska književnost kao Rat i mir stoga je poređenje sa tim romanom ipak umesnije.
.jpg)
" Prostranstvima " je svet liberalnog kapitalizma na nivou sunčevog sistema.----)
prosto jer bi većinu rudarenja obavljali roboti, kao što i kolonija ne poodrazumeva da na njoj moraju da žive ljudi. Prosto, ne bi postojale tenzije sadašnjeg zemaljskog društva ( iz američke vizure ) kao su projektovane u seriji. Protomolekul koji negira zakone fizike kako mu se ćefne je tek posebna priča. Ima još puno stvari, ali da skratim. Da dodam na kraju i da su osim detektiva i marsovskog marinca glavni likovi odbojni, bilo koji da pogine u momentu ne bi te bilo briga. Često ima i nepotrebnog verbalno i emotivnog nasilja ( bar u seriji ), što takođe na momente deluje odbojno. Sve u svemu, može da bude interesantno za gledanje ( i čitanje ) uz sve mane.
Evo modernog pozitivistički nastrojenog SF-a, Blue Remembered Earth (Poseidon's Children #1) od Alastair Reynolds-a ( pogledajte njegov ceo opus ), koji bi vam bio interesantan, bare je meni, ako mogu nabaviću fizičku kopiju, ako ne, tu je već net... :)
Deluje zanimljivo, i naravno tu je net.
Ovo je dosada najbolji tekst Nikole Tanasića iako i ovaj boluje od bombastičnih tvrdnji kao što je poređenje sa Ratom i mirom. Poređenje vrhunskih dela književnosti sa pop literaturom je neumesno.Po onome što sam pročitao u tekstu čini mi se da pre postoji sličnost sa Orvelovom 1984. Da ne bude zabune, 1984. je odlično delo ali svakako nije vrhunska književnost kao Rat i mir stoga je poređenje sa tim romanom ipak umesnije.